Kulturno Umetničko Društvo
ZAKLJUČAK
Korene današnjeg kulturnog života možemo pronaći još u drugoj polovini devetnajstog veka. Čitalački krug je organizovao, još davne 1866 reformatski sveštenik Lajoš KOZMA mladi. Prva biblioteka je počela sa radom 1869, oko 1900 počeo je i Gradanski Čitalacki Krug 1909 je osnivan prvi hor a 1913, društvo pevača i hor mađarskih reformata počela svoju aktivnost. Zatim je došao Prvi Svetski Rat, od Krune postao Dinar, a od Bačfeketeheđ-a Feketić. Mađarski čitalački krug obnavlja svoj rad 1936 a u isto vreme se osnuje i Hrišćansko Omladinsko Društvo (K.I.E.). Posle Drugog Svetskog Rata 1946-e pod istim krovom rade dva društva "Nikola Durković" na srpskohrvatskom i "Petefi Šandor" na mađarskom jeziku. Ujedinjeni su pod imenom Bratstvo-Teštverišeg 1958 godine. Iako ime obavezuje, uspesi i rezultati izostaju, a sekcija na srpskohrvatskom jeziku je prestala sa radom, i pored više pokušaja za obnovu, ni dan danas nije zaživela. Dobri poznavaoci prošlih vremena tvrde da je zlatno doba KUD je bilo između 1971-78, kad je na čelu bio nastavnik Ferenc ŠARKEZI. Primeran rad u šest sekcija privukao je pažnju , i društvo se pojačalo, to su bili hor, folklorna grupa, glumačka sekcija, tamburaški i citraški orkestri. Postala su tradicionalna i predavanja Petkom Uveče, gde su obradene popularne, naučne, podučne teme, a počeli su se skupljati materijali i istorijski podaci za monografiju mesta što je objavljen 2000 god što autor Ferenc ŠARKEZI na žalost nije doživeo. Na žalost tadašnje političko rukovodvstvo rad društva je procenio jednostranim i smenio rukovodstvo, posle čega, osim folklorne sekcije sav rad je prestao. Ester BREZOVSKI je vodila folklor do 1982. Novi preokret je bio kad je 1991 Vera TOT HARANGOZO organizator i predavač tradicionalne plesne škole, sakupila je osmake, sad već srednjoškolce oko sebe i obnovila folklornu sekciju pod imenom KONJA. Svake godine nastupaju na smotrama i u inostranstvu, a ulepšavaju i mesne manifestacije. Bili su finalisti Ki-Mit-Tud?(takmičenje za talente) i učesnici završnih programa (gala) folklornih smotri. Na žalost ova grupa se rasformirala (2004). Srećom imamo podmladak, kao Siporka za predškolce, Berkenje su iz nižih razreda, a Makvirag sačinjavaju igrači iz viših razreda osnovne škole. Rukovodioc po grupama su Ester PAL, Čila GOGOLAK, i Šotić Dejan. Igrače svuda prati tamburaški orkestar Arvalanjhaj pod rukovodstvom Zoltan SAKAČ, a imaju i samostalne nastupe.
1994 pocinje sekcija diletanskog glumačkog društva pod imenom Šoma pod upravom Vera TOT HARANGOZO, što kasnije preuzima Peter MERKVA. Svake godine učestvuju na smotrama, a najveći uspeh sa tri nagrade, osvojili su u Kupusini sa komadom Barlanglakok (lagumaši) od Ištvan TEMERKENJ
Penzionisana vaspitačica Julia BARTA je osnovala dečju pozorišnu grupu sa lepim rezultatima, ali su posle postali recitatorska grupa, koja sa svih smotre takmičenja donosi prve nagrade. Svake godine održe spomen u čast publiciste Jožef PODOLSKI (1946-1986
Andrea LODI je 2003 osnovala dečju dramsku sekciju Pom-Pom. Sadašnji predsednik Karolj PAL nas vodi od 1994 i njemu se može pripisati očuvanje Mađara i njihove svesti o sopstvenom jeziku i kulturi u manjiskim diasporama i pojačana veza sa Reformatskom Crkvom. Za učenje i čuvanje tradicije, iz postojbine, odakle je pre 220 godina Feketić naseljen, zadužena je Ester PAL, ko prenosi deci i ostalima kulturne zaostavštvine iz Nadjkunšag. Za budućnost imamo ambiciozne planove za poboljšavanje radnih uslova, proširenje delatnosti, ali za to su potrebne ogromna materijalna sredstva. Pod upravom predsednika Karolj PAL počele su investicije, ali zbog nedostatka novca one su prekinute. U ovoj ekonomsko političkoj situaciji gde smo danas, trebamo više i jače da zapnemo u radu, na očuvanju našeg nacionalnog identiteta, da bi i sebi i budućim pokolenjima ostavili što lepši život.
Sastavila Vera TOT H
Tel. K.U.D.-a: +381/24/738-828
Naš KUD stavlja veliki akcenat na očuvanju tradicionalnih manifestacija. Proslave, poklada, dani višanja, žetvenog bala, grožden bala, sve je u službi očuvanja našeg kulturnog nasleda. Za decu se organizuju zimske i letnje radionice, da bi naučili već izumrle i retke zanate i proizveli narodno-umetničke rukotvorine. A za dan žena i prvi maj nastupaju sa prigodnim programima. Svake godine tradicionalni smo domaćini "živih" novina na mađarskom jeziku da bi i stime podspešili njihovu distribuciju. Sećajuci se našeg barda publicistike Jožefa Podolskog od 1998, kad mu je otkriven spomen ploča na zidu biblioteke, svake godine održavaju prigodnu svećanost sa dodelom nagrada dobitnicima na konkursu iz publicistike (interjui, glose, zapisi, kolumne, i ostali članci), sa jedinim uslovom da stvaraoci budu mladi od 40 godina.
Sárközi István
